СВЕДОЧЕЊА
Познајем је и дуже, али смо пријатељице већ неких петнаест година.
Завршавала сам факултет у то време. Покушавала да нађем пут ка самосталности која ми јe, као и њоj, одувек важна попут ваздуха. Сретала сам Тању по граду, увек бисмо радо стале и попричале, као да смо се на неки начин препознале. Допала ми се.
Увек је била врло аутентична, динамична и ведра. Конкретни – и поглед, и осмех. Јака коса! Накит истовремено модеран и древан. Неко сасвим свој.
Сећам се те једне фазе кроз коју сам пролазила, била је то фаза велике осетљивости, нелагоде, хипохондрије… свашта ме је жуљало. Мислим да је то био моменат када сам почела да долазим код Тање на дужа и интензивнија дружења, разговоре који су ми врло значили. Чинило ми се да је, увидевши то, осетила потребу да ми помогне да кроз тај период лакше прођем.
Особеност мог памћења је често у томе што детаљи, а некад и веће целине умеју да изостану, али никада не заборављам осећај у вези некога или нечега. Осећала сам се виђено, саслушано. Али и подстакнуто, оснажено. Оно што ми је тада Тања подарила јесте и подсетник да ако не осећам да имам контролу над собом и својим животом, не могу да се осећам добро. Помогла ми је да се сетим како изгледа имати контролу, да могу да је повратим. Осим конкретних разговора, врло ми је значило и друштво тј. сам поглед на особу која живи по сопственим правилима, поштује себе и друге, а снагу демонстрира кроз жељу да оне којима у одређеној фази снаге можда мањка, оснажи и подстакне да, колико год је то могуће, опет буду ту за себе.
Њена брига није реторичка, њена брига је активна и некад очекује и више од нас него што у том моменту сами мислимо да можемо.
Од тада наовамо било је разних фаза у мом животу, али мислим да се нешто трајно променило у мени од када познајем Тању – као да ми је, а да тога можда није ни свесна, пружила неке доживотне алате, који су сада неотуђиви део моје перцепције и деловања.
Укратко – мислим да не треба пропустити шансу да вам се догоди – Тања.
Завршавала сам факултет у то време. Покушавала да нађем пут ка самосталности која ми јe, као и њоj, одувек важна попут ваздуха. Сретала сам Тању по граду, увек бисмо радо стале и попричале, као да смо се на неки начин препознале. Допала ми се.
Увек је била врло аутентична, динамична и ведра. Конкретни – и поглед, и осмех. Јака коса! Накит истовремено модеран и древан. Неко сасвим свој.
Сећам се те једне фазе кроз коју сам пролазила, била је то фаза велике осетљивости, нелагоде, хипохондрије… свашта ме је жуљало. Мислим да је то био моменат када сам почела да долазим код Тање на дужа и интензивнија дружења, разговоре који су ми врло значили. Чинило ми се да је, увидевши то, осетила потребу да ми помогне да кроз тај период лакше прођем.
Особеност мог памћења је често у томе што детаљи, а некад и веће целине умеју да изостану, али никада не заборављам осећај у вези некога или нечега. Осећала сам се виђено, саслушано. Али и подстакнуто, оснажено. Оно што ми је тада Тања подарила јесте и подсетник да ако не осећам да имам контролу над собом и својим животом, не могу да се осећам добро. Помогла ми је да се сетим како изгледа имати контролу, да могу да је повратим. Осим конкретних разговора, врло ми је значило и друштво тј. сам поглед на особу која живи по сопственим правилима, поштује себе и друге, а снагу демонстрира кроз жељу да оне којима у одређеној фази снаге можда мањка, оснажи и подстакне да, колико год је то могуће, опет буду ту за себе.
Њена брига није реторичка, њена брига је активна и некад очекује и више од нас него што у том моменту сами мислимо да можемо.
Од тада наовамо било је разних фаза у мом животу, али мислим да се нешто трајно променило у мени од када познајем Тању – као да ми је, а да тога можда није ни свесна, пружила неке доживотне алате, који су сада неотуђиви део моје перцепције и деловања.
Укратко – мислим да не треба пропустити шансу да вам се догоди – Тања.
Ја сам Зоран Соколовић, филозоф, писац и учитељ Духовног развоја.
Тању Ставановић сам упознао у периоду када ми је била потребна комуникација о неким мојим нерешеним менталним, астралним, енергетрским и емотивном стањима. У раду са Тањом се испоставило да је она идеална особа за тај рад јер је позитивна, стабилна, мирна, а увек ведра и насмејана. Њена способност да буде ту, да пажљиво саслуша, да не осуђује и не намеће свој став, а да води клијента ка разрешењу проблема је највећи квалитет у раду са људима. Њена трезвеност и разумност ни мало не умањују њену емпатију и способност да целим својим бићем учествује у нечијем животу, било као родитељ, као пријатељ или као психотерапеут.
Нема пуно особа које имају тако истанчан осећај за меру у односу са људима и које имају тако развијен праг толеранције, толико развијем степен разумевања људских мотива, позиција и животних навика да све могу да узму у обзир да би оправдали неки несклад. Нарочито ме усхићује њен начин изражавања, њене концизне а вишеслојне реченице које укључују све оно битно што је хтело да се каже али са идеалним избором речи. То није ни чудно јер је Тања склона сталном личном развоју кроз непрестано читање књига, гледање позоришних представа и учешће у културном животу града.
2011. године објавила је збирку прича под називом „Неистините и друге приче“. У том делу је исказала свој раскошни мисаони и вербални таленат, удружен са књижевним даром да своја сећања или слике из маште изрази тако да и други могу то да виде.
Захваљујући раду са њом ја сам у велкој мери, око 90 % прочистио и разрешио своја психоментална непожељна стања, тако да бих свакоме могао да препоручим да се прикључи Тањи и њеној доброј енергији.
Тању Ставановић сам упознао у периоду када ми је била потребна комуникација о неким мојим нерешеним менталним, астралним, енергетрским и емотивном стањима. У раду са Тањом се испоставило да је она идеална особа за тај рад јер је позитивна, стабилна, мирна, а увек ведра и насмејана. Њена способност да буде ту, да пажљиво саслуша, да не осуђује и не намеће свој став, а да води клијента ка разрешењу проблема је највећи квалитет у раду са људима. Њена трезвеност и разумност ни мало не умањују њену емпатију и способност да целим својим бићем учествује у нечијем животу, било као родитељ, као пријатељ или као психотерапеут.
Нема пуно особа које имају тако истанчан осећај за меру у односу са људима и које имају тако развијен праг толеранције, толико развијем степен разумевања људских мотива, позиција и животних навика да све могу да узму у обзир да би оправдали неки несклад. Нарочито ме усхићује њен начин изражавања, њене концизне а вишеслојне реченице које укључују све оно битно што је хтело да се каже али са идеалним избором речи. То није ни чудно јер је Тања склона сталном личном развоју кроз непрестано читање књига, гледање позоришних представа и учешће у културном животу града.
2011. године објавила је збирку прича под називом „Неистините и друге приче“. У том делу је исказала свој раскошни мисаони и вербални таленат, удружен са књижевним даром да своја сећања или слике из маште изрази тако да и други могу то да виде.
Захваљујући раду са њом ја сам у велкој мери, око 90 % прочистио и разрешио своја психоментална непожељна стања, тако да бих свакоме могао да препоручим да се прикључи Тањи и њеној доброј енергији.
Тању сам први пут срео 1983. године, од када смо се редовно виђали сваког лета наредних пет година. Након тога смо изгубили контакт, али смо га поново успоставили 2013. године, када је наш однос постао знатно ближи, а наши директни и отворени разговори на мене оставили снажан утисак. Разговарали смо о свим могућим темама, попут наших уверења, филозофије, политике, вредности у људским односима, као и врло личним питањима. Наши разговори досегли су нови ниво када сам ја осетио потребу да се обратим терапеуту.
Тања ми је понудила да питања, на која сам имао потребу да потражим одговоре, покушам да сагледам кроз систематизоване дијалоге са њом. Полако, ја сам почео да разумевам да се моја улога у проблематичним ситуацијама мења у два смера, да сам почињем да управљам својим животом и да се мој систем вредности и моји поступци повезују. Искрено сам захвалан Тањи за њен допринос мом даљем развоју.
Тања ми је понудила да питања, на која сам имао потребу да потражим одговоре, покушам да сагледам кроз систематизоване дијалоге са њом. Полако, ја сам почео да разумевам да се моја улога у проблематичним ситуацијама мења у два смера, да сам почињем да управљам својим животом и да се мој систем вредности и моји поступци повезују. Искрено сам захвалан Тањи за њен допринос мом даљем развоју.